Одржан округли сто на тему "Метрологија, стандарди, испитивање и квалитет"

У понедељак, 24. септембра 2012. године Светска банка је у просторијама Министарства финансија и привреде организовала округли сто на тему „Метрологија, стандарди, испитивање и квалитет (MSTQ)” у оквиру „Пројекта подршке иновација у Србији” (Serbia Innovation Project) који финансира Европска унија.

Округлом столу су присуствовали представници Министартсва финансија и привреде (МФП), Делегације Европске уније у Републици Србији, Акредитационог тела Србије, Дирекције за мере и драгоцене метале (ДМДМ), Института за стандардизацију Србије (ИСС), као и представници акредитованиох тела за оцењивање усаглашености.

Наиме, у фебруару 2012. године експерт Светске банке, др Хусеин Угур (Hüseyin Uğur), је посетио све институције инфраструктуре квалитета у Републици Србији како би анализирао стање у овој области и дао препоруке за даљи развој поменутих институција. Његов је први утисак да су све институције инфраструктуре квалитета у Републици Србији на високом степену развоја и да имају потенцијал да буду лидери на простору западног Балкана.

На самом почетку свог излагања др Угур је истакао значај унапређења закона којима се уређује област пословања, односно питања оснивања предузећа и банкрота, јер су то области које чине основ доброг пословања у свакој земљи. Такође, у поступку приступања Светској трговинској организацији (СТО) свака држава мора да издвоји значајна средства како би испоштовала захтеве Споразума о техничким препрекама трговини (TBT) Светске трговинске организације. Овај споразум подразумева постојање и примену стандарда, али и спровођење оцењивања усаглашености. Република Србија је успела да испоштује све захтеве ТБТ споразума и успешно се припреми за приступање СТО.

Др Угур је дао препоруке свим установама у области инфраструктуре квалитета како би исте биле раме уз раме са колегама у најразвијеним земљама света. Напредак, који је уочен у овој области, је добар, али се због ограничених ресурса, што људских што финансијских, не иде брзином која је неопходна. Потребна је и боља координација различитих активности, хармонизација процедура и повећање ефикасности система. Препорука је др Угура да, у ситуацији када привреда Републике Србије још увек није на завидном нивоу, Министарство финансија и привреде буде координатор свих активности које се у овој области одвијају. Потребно је да постоји централни надзор тржишта како би установе инфраструктуре квалитета могле да знају у које области да инвестирају. У том смислу је мр Јелена Поповић, помоћник министра у МФП (Сектор инфраструктуре квалитета), истакла да је највећи проблем министарства тај што нема законску основу по којој би остала министарства била у обавези да на захтев МФП транспонују директиве ЕУ у наше законодавство, свако у својој надлежности, као и да тржишни надзор није под надзором МФП, али да МФП има одличну сарадњу са Министарством трговине и услуга. Капацитети Министарства трговине и услуга нису довољни па ће бити организована обука тржишних инспектора због чега је неопходна помоћ Европске уније која је за тај пројекат издвојила 2,5 милиона еура.

Национални метролошки институт Републике Србије, односно Дирекција за мере и драгоцене метале, мора, пре свега, да постане самостална установа. Такође је неопходно да прописи, који уређују област рада ДМДМ, буду на нивоу који постоји код АТС-а и ИСС-а. Предлаже се и да улога ДМДМ-а треба да добије на значају како би ДМДМ постао нека врста тела које би било задужено за координацију за све три установе у смислу давања неопходних информација. Оно што ДМДМ одмах може да уради је да се више ангажује у раду CIPM комитета, као и да учествује у активностима EURACHEM-а (Европска организација за мерења у аналитичкој хемији). Такође је препорука да се у оквиру ДМДМ-а унапреди систем мониторинга учинка свих организационих јединица, односно запослених. Међутим, др Угур је истакао да ДМДМ има капацитете да постане водећи метролошки институт на западном Балкану.

Оно што се мора истаћи када је рад Института за стандардизацију Србије у питању јесте потреба да ИСС треба да буде тако организован да добија мање новца од државе, али да због економске кризе тај проблем и даље остаје актуелан. Закон о стандардизацији предвиђа да ће европски и међународни стандарди бити превођени на српски језик чиме ће се олакшати њихово усвајање. Стога је потребно да ИСС преведе што већи број стандарда на српски језик чиме би се поједноставио поступак примене стандарда.

Према речима др Угура Акредитационо тело Србије је направило велики искорак у свом развоју и тако је постало једно од водећих акредитационих тела у региону. Међутим, неопходно је да АТС развије шему за акредитацију особа, као и да унапреди област акредитације система менаџмента.

Влада Републике Србије би требало да омогући већу самосталност установа инфраструктуре квалитета, као и стварање већег тржишта за поменуте установе како би исте могле да постану финансијски независније од владе. Капацитете и компетентност Сектора за инфраструктуру квалитета у оквиру Министарства финансија и привреде би требало много више користити, али је и неопходно организовати кампање како би се јавност у Србији што боље упознала са начином рада и знајачем инфраструктуре квалитета.

Мр Јелена Поповић, помоћник министра у МФП, је на крају закључила да ће на основу Стратегије инфраструктуре квалитета бити извршена анализа стања у установама инфраструктуре квалитета и да ће се радити на изградњи капацитета Дирекције за мере и драгоцене метале како би иста постала самостална установа као и Акредитационо тело Србије и Институт за стандардизацију Србије. Такође се интензивно ради на организовању кампања за подизање свести, али је неопходно да се исте што чешће организују. У том смислу је израђено пет различитих брошура за индустрију у којима се објашњава механизам транспоновања директива ЕУ у наше законодавство.
 

др Хусеин Угур са сарадницима из Светске банке