Међународни дан акредитације - 9. јун 2010. године

Ове године се навршава десет година од установљавања првог IAF-овог споразума о међусобном признавању и дванаест година од ILAC-овог мултилатералног споразума о признавању.

Главни циљ ових споразума је исто важан сада као што је био у тренутку када су установљени, а подразумевао је подршку слободној трговини у свету кроз уклањање техничких баријера трговини.

09. јуна 2010. године обележава се Међународни дан акредитације на глобалном нивоу, као датум који су заједнички установили International Accreditation Forum - IA) и International Laboratory Accreditation Cooperation - ILAC како би јавност била боље информисана о значају акредитације.

Такође, ове године обележавамо и 12 година рада Акредитационог тела Србије (основаног 1998. године као Југословенско акредитационо тело - ЈУАТ), као и 10 година од доделе првог сертификата о акредитацији (28. јун 2000. године), а Статутом Акредитационог тела Србије као Дан акредитације у Републици Србији установљен је 28. јун.

Међународни дан акредитације 2010. године– „Глобално признавање“

Стварање међународне мреже акредитационих тела елиминише потребу за поновним оцењивањем производа или услуга приликом уласка у одређену земљу у циљу стављања у промет. Главна поставка ових уговора подразумева да ће  бити признати извештаји  и сертификати акредитованих организација као еквивалентни. На тај начин сертификати, које издају акредитоване организације, могу бити прихваћени широм света.

„Глобално признавање“ је стога адекватна тема за Међународни дан акредитације 2010. године,  када ће бити организовани медијски догађаји и кампање у више од 60 земаља света.

Међународно признати стандарди и акредитација имају важну улогу на конкурентним тржиштима и у прекограничној трговини. Они добијају на значају будући да се ланци снабдевања све више шире на нова тржишта, а пословање захтева смањење трошкова или испуњење услова уговора, док се са друге стране очекује да ће производи и даље бити технички усклађени са спецификацијама и безбедни.

На тако сложеним тржиштима поверење у резултате мерења, испитивања, контролисања и сертификације коју врше друге земље је кључно. Без ових стандарда слободна размена робе и услуга би била спречена због постојања техничких баријера, а трошкови за увознике и потрошаче увећани.

Глобално признавање сертификата акредитованих организација је главни циљ акредитације будући да усклађивање захтева за оцену и усклађивање процеса на светском нивоу потврђује компанијама и регулаторним телима да су производи, који долазе на тржиште, у складу са спецификацијама, да задовољавају националне законске и регулаторне одредбе и стога ће они имати задатак да штите јавни интерес.

Заједничка порука Данијела Пјера и Рендија Доертија, председавајућих ILAC-а и IAF-а

Драго нам је да можемо да најавимо Светски дан акредитације који се одржава 9. јуна 2010. године. Тема овогодишњег Дана акредитације је „Глобално признавање“ која представља суштинско начело ILAC-овог споразума о међусобном признавању (MRA) и IAF-овог мултилатералног споразума о признавању (MLA). Ови споразуми, који су установљени пре 10, односно 12 година, подршка су међународној трговини будући да омогућавају уклањање техничких баријера. 

Сматра се да постојање техничких баријера у трговини може да спречи слободан проток роба и услуга. Стога размена производа, услуга и капитала између земаља представља важан елеменат бруто домаћег производа једне земље, али и главни извор прихода земаља у развоју. Ови споразуми, које су установили ILAC и IAF, а које потписују национална акредитациона тела на добровољној бази, представљају механизам којим се изједначавају акредитоване организације у смислу начина вршења послова оцењивања усаглашености. Примењивање еквивалентних метода оцењивања елиминишемо потребу за поновним оцењивањем и, што је још важније, резултати акредитованих организација из различитих земаља се прихватају као проверени. Другим речима, нема потребе за поновним оцењивањем производа и услуга у земљи у којој компанија жели да пласира своје производе и услуге.

На нивоу државе постоји признавање акредитованих организација посебно када то признавање врше регулаторна тела која користе ове аранжмане како би испунила циљеве политике у области здравља и безбедности и применили исте и у области заштите животне средине, али и створила услове који поспешују конкурентност привреде с обзиром на утицај који имају на процес извоза.

Када говоримо о компанијама, ови аранжмани значајно смањују трошкове везане за утврђивање усаглашености будући да није потребно поново вршити испитивање или усклађивање са захтевима који важе у одређеној земљи. То такође позитивно утиче на скраћење временског периода потребног за израду производа и његово стављање у промет будући да је процес контроле квалитета производа убрзан.

ILAC и IAF ће и даље настојати да задовоље очекивања све већег броја заинтересованих страна. То подразумева поштовање потреба како индустрије тако и регулаторних тела која се све више окрећу акредитацији како би испунила обавезе које имају као регулаторна тела. Главна улога ILAC-а и IAF-а, као међународних организација, је да обезбеде доследност и једнакост када је реч о поузданости акредитованих организација које су под њиховом надлежношћу и тако обезбедили да се признавање резултата оцене усаглашености акредитованих организација врши на истоветан начин.