Представљен водич „Додати вредност производима“

У Сава центру je 10. марта 2014. године одржана конференција током које је представљен почетак два пројекта техничке сарадње (“Унапређење квалитета и безбедност производа у сектору прераде меса у Србији” и „Подршка ефикаснијим и интегрисаним тржишним ланцима кроз развој ознака порекла у сектору хортикултуре“) чији су циљеви пружање подршке успостављању ефикаснијих и интегрисаних тржишних ланаца у пољопривреди кроз унапређење безбедности хране и квалитета у сектору хортикултурне производње и прераде меса. Организатори су Европска банка за обнову и развој (EBRD), Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (UN FAO) и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, локални партнери на пројектима, организације REDD и Агрикултура, а партнери у секторима индустрије су Индустрија меса Carnex и FOODLAND. Учесници конференције су били представници институција за развој пољопривреде и села Владе Републике Србије, произвођача, извозника, локалних организација и удружења у пољопривреди, водећи стручњаци у области унапређења стандарда квалитета хране и права интелектуалне својине, као и универзитета. Јасна Стојановић, в.д. директора Акредитационог тела Србије (АТС), одржала је предавање у оквиру теме 2: „Сертификација производа са додатом вредношћу – приватни и јавни стандарди“.

Додавање вредности производима је тренд који се јавља све више у разним појавним облицима – почев од државних и компанијских стратегија које све више иду у овом правцу, преко потрошача који су све више спремни да плате за дадату вредност па на крају до произвођача који се све више одлучују да примене препоруке и започну производњу којом ће додати вредност производима. Стога циљ представљања поменутог Водича јесте да давање одговора на питања зашто, ко и како додаје вредност производима.

Процес додавања вредности може да укључи трансформацију сировина, при чему производ може да постане еколошки, квалитетан и специфично упакован или да има друге вредности за које је потрошач спреман да плати вишу цену. С друге стране, то значи да је потребно у примарном и секундарном законодавству у области безбедности и квалитета хране дефинисати додатне захтеве. У Србији се у том смислу пре свега мисли на органску производњу и на производе који носе неку од ознака географског порекла. Такође, поред ових националних „ознака квалитета“ све је више производа који носе приватне ознаке квалитета што иницирају сами произвођачи или трговачки ланци.

Производњом производа са додатом вредношћу произвођач може да привуче већи број потрошача који све више постају свесни посебног квалитета оваквих производа. Такође се повећава конкурентност произвођача оваквих производа будући да они улажу у безбедност хране, паковање, сертификацију, нове начине продаје, унапређен квалитет и све друге елементе по којима су овакви производи препознати од стране потрошача. Увођењем одређених стандарда као што су BRC, HALAL или GlobalGap обезбеђује се излазак на нова тржишта где су потрошачи свеснији потребе за заштитом животне средине или добробити животиња. Управо је ово могуће уколико се користе услуге акредитованих сертификацион тела и стога ће АТС и даље унапређивати своје капацитете у овој области посебно ако се узме у обзир да је АТС био предмет поновног колегијалног оцењивања тима оцењивача Европске организације за акредитацију (ЕА) како би одржао статус потписника EA MLA споразума за области лабораторија за испитивање, лабораторија за еталонирање, медицинских лабораторија, контролних тела и сертификационих тела за сертификацију производа и како би у исти укључио и област сертификационих тела за сертификацију система менаџмента и сертификацију особа. Такође је истакнуто да АТС тренутно има 6 акредитованих сертификационих тела за сертификацију производа у области органске производње и 2 сертификациона тела за сертификацију производа са заштићеним географским пореклом (футошки купус и лесковачки ајвар).

Стога је потребно истаћи да се сертификацијом производа доприноси бољем пласману производа на друга тржишта и пословни успех компанија што треба да постане циљ свим произвођачима у Србији ма колико да су таква тржишта конкурентна и захтевна.

Учесници конференције