Нови законодавни оквир у EУ

„Европски пакет мера за унапређење трговине производима“, који је објављен у Службеном гласнику Европске уније (Official Journal of the European Union L218 Volume 51 13.08.2008), укључује: 

- Одлуку број 768/2008/ЕЗ Европског парламента и Савета од 9. јула 2008. године о заједничком оквиру за трговање производима и укидању одлуке 93/465/EEЗ,
- Уредбу (ЕЗ) број 765/2008 Европског парламента и Савета од 9. јула 2008. године којом се прописују захтеви за акредитацију и тржишни надзор у вези са трговањем производима и којом се укида Уредба (ЕЕЗ) бр. 339/93, и
- Уредбу (ЕЗ) број 764/2008/ЕЗ Европског парламента и Савета од 9. јула 2008. године којом се прописују поступци у вези са применом одређених националних техничких правила на производе којима се законито тргује на тржишту друге државе чланице и којом се укида Одлука бр. 3052/95/ЕЗ.

Одлуком бр. 768/2008 обезбеђен је правни оквир и испоштовани су принципи будућег усаглашавања секторског законодавства и техничких захтева за одређене производе, обавезе произвођача, овлашћених представника, увозника или дистрибутера, као и процедуре и модули оцењивања усаглашености, правила и услови за употребу CE ознаке, захтеви за овлашћивање (именовање/нотификацију) тела да оцењују усаглашеност производа са свим захтевима из одређених директива ЕУ, критеријуми које треба да испуне национална тела за овлашћивање (нотификацију), као и правила поступка нотификације Европској комисији.

Уредбом бр. 765/2008 се, по први пут, дефинише правни оквир за пружање услуга акредитације у целој Европи. Овом уредбом се дефинише начин рада како у области добровољне акредитације тако и у области обавезне акредитације. У складу са одредбама ове уредбе државе Европске уније дужне су да оснују само једно акредитационо тело које би обављало ове послове. Да би се постигао већи степен доследности код вршења услуга акредитације у Европи, Уредбом се дефинишу општи захтеви за национална акредитациона тела чије спровођење надгледају надлежни органи држава чланица ЕУ. Тако је Уредбом прописано да су национална акредитациона тела у обавези да:

  • буду независна у односу на тела за оцењивање усаглашености којима додељују акредитацију,
  • буду објективна и непристрасна,
  • запошљавају стручно особље,
  • буду непрофитне организације,
  • не пружају услуге које пружају тела за оцењивање усаглашености,
  • не буду конкурентна другим националним акредитационим телима.

Овом уредбом се такође прописује да ће се Европска организација за акредитацију (ЕА) званично бавити питањима акредитације у Европи. Од националних акредитационих тела се захтева да буду чланице ЕА и да учествују у програму колегијалног оцењивања, који спроводи ЕА, чиме се доказује усаглашеност са законским захтевима. У том смислу је чланом 5 Закона о акредитацији (Службени гласник РС бр. 73/2010) прописано да ће „Акредитационо тело Србије бити једино у Републици Србији коме се овим законом поверава обављање послова акредитације“.

Правила и поступци, које примењују надлежни органи када доносе одлуку која може ограничити слободну трговину производа који су законито стављени на тржиште у другој земљи чланици, уређени су одредбама Уредбе 764/2008.

Принцип узајамног признавања се састоји у следећем: производи, који су законито стављени на тржиште у једној земљи чланици, не могу бити забрањени на тржишту друге земље чланице због разлика у националним прописима. Једини дозвољени изузетак – битан општи интерес као што је здравље, потрошач или животна средина - подлеже строгим условима који су утврђени Уредбом 764/2008.