Акредитација и нотификација

Технички прописи, који регулишу инфраструктуру квалитета (стандардизација, метрологија, акредитација и оцењивање усаглашености), се односе на све производе, односно на оно што се колоквијално назива „од игле до локомотиве“. Они обухватају тзв. хармонизовано подручје. Хармонизовано подручје се заснива на директивама „старог“ приступа (у којима се наводе тачне спецификације производа) или директивама „новог“ или „глобалног“ приступа (у којима се наводе општи, односно битни захтеви за производе и њихово означавање пре стављања на тржиште). Директивама „старог“ приступа прописани су технички захтеви за производе као што су фармацеутски и медицински производи, козметички производи, хемикалије, дрво, текстил, моторна возила, стакло, обућа и др., док се директивама „новог“ приступа регулишу захтеви за производе као што су електронски/електрични производи, опрема под притиском, лифтови, машине, жичаре, поморска опрема, играчке, грађевински производи, лична заштитна опрема, медицинска опрема и друго.

До 1985. године техничко законодавство држава чланица ЕУ усклађивало се доношењем тзв. директива „Старог приступа“ којих сада има око седам стотина. Држава је, када  су ове области у питању, задржала ингеренције код оцењивања усаглашености оваквих производа са захтевима које морају да испуне, јер је држава та, која издавањем сертификата, на крају гарантује њихову безбедност. За разлику од директива „старог приступа“,  у случају директива/уредби „новог приступа“, држава је, због мањег ризика, препустила приватном сектору да оцењује усаглашеност ових производа са захтевима директива.

Са друге стране, значајно је напоменути да постоји нехармонизовано подручје које представља националне прописе држава чланица. То је законодавство које регулише производе, који су законито произведени и стављени на тржиште у једној држави чланици, а могу се слободно кретати унутар јединственог тржишта ЕУ. На њих се примењује начело узајамног признавања које проистиче из судске праксе Европског суда правде. Ови прописи такође могу бити предмет преговора о приступању.

Успостављање савремене инфраструктуре квалитета (ИК) у Србији је од кључног значаја за функционисање унутрашњег тржишта, предуслов за пласман безбедне робе и услуга, јачање заштите потрошача и унапређење конкурентности и извозних потенцијала Србије. Систем ИК у Републици Србији почива на четири кључна закона: Закон о акредитацији, Закон о стандардизацији, Закон о метрологији и Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености који доприносе бољем функционисању свих значајних институција ИК. Сва четири закона су осавремењена решењима из новог пакета мера ЕУ за унапређење трговине са циљем да се омогући постепено уклањање техничких баријера у складу са захтевима Европске уније (ЕУ) и Светске трговинске организације (СТО), али и да се истовремено омогући безбедност производа.

У циљу приступања ЕУ, Република Србија је усвојила нови законодавни оквир па се тако, поред „овлашћивања“ тела за оцењивање усаглашености (ТОУ), као карактеристике производа „Старог приступа“, уводи појам „именовано тело“ и „именовање“ по први пут у наш правни систем („Нови приступ”). У првом случају, који важи за нарочито осетљиве производе, ТОУ, кога је овластила држава, само врши техничку процену усаглашености производа, а држава је та која издаје одговарајућу исправу о усаглашености (најчешће сертификат) којим потврђује да производ испуњава техничке захтеве и она, самим тим, сноси одговорност. У другом случају („Нови приступ”) држава именује ТОУ, која самостално излазе на тржиште, и на произвођачу је да изабере једно од њих - у овом случају одабрано ТОУ издаје сертификат и сноси одговорност. Велика предност овог решења је унапређена конкурентност међу ТОУ, као и могућност избора за произвођаче.

Акредитационо тело Србије (АТС) издаје сертификат о акредитацији након спроведеног поступка утврђивања компетентности ТОУ и способности задовољења захтева стандарда којим ТОУ, заинтересовано за нотификацију, доказује своју компетентност. За именовање ТОУ („нови приступ”) одговорна су надлежна министарства у оквиру свог делокруга. Потребно је нагласити да Министарство привреде има улогу координатора кроз вођење регистара свих техничких прописа и њиховог пријављивања ЕУ и СТО, као и обавештавања привреде и тржишне инспекције о истим.

Без пуне примене законодавства ЕУ у овој области, и то од првог дана приступања нове државе чланице ЕУ, унутрашње тржиште неће правилно функционисати. Због тога Европска унија очекује од држава кандидата да ускладе законодавство у овом поглављу најкасније до дана приступања. Европско законодавство у овој области се, у потпуности, преноси (транспонује) у домаће законодавство кроз транспоновање бројних директива „старог“ и „новог“ приступа. Што се тиче „нехармонизованих“ производа, национални прописи, који регулишу њихово стављање на тржиште, различити су у појединим државама чланицама и не смеју да садрже одредбе које представљају додатни терет за улазак страних производа на тржиште. Да би се избегле техничке препреке у трговини, наведени прописи морају бити у складу са члановима 34–36. Уговора о функционисању ЕУ (TFEU) и начелом узајамног признавања.

Поред транспоновања европског права у национално законодавство у овој области, неопходно је да земље кандидати, у току преговора, обезбеде неометано спровођење и исправну примену правних тековина ЕУ (Acquis). То ће захтевати административне капацитете неопходне за информисање о ограничењима у трговини и за примену хоризонталних и процедуралних мера у областима као што су стандардизација, оцена усаглашености, акредитација, метрологија и тржишни надзор.

Завршетком преговора у овој области, биће обезбеђена потпуна усклађеност домаћих прописа са европским законодавством које се односи на производе. Постизањем потпуне усклађености домаћих прописа са прописима ЕУ обезбедиће се поштовање једне од основних слобода јединственог тржишта – слободе кретања роба. Овај принцип значи да трговина производима из једног дела Европске уније у било којем другом мора да се спроводи без ограничења. Сходно томе, и српски производи ће се кретати на европском тржишту без препрека. Даном приступања ЕУ, Србија постаје део унутрашњег тржишта ЕУ на којем важе једнака правила за све производе држава чланица. Слобода кретања роба омогућиће да квалитетни српски производи буду пласирани на европско тржиште, а да истовремено квалитетни европски производи буду пласирани на српско тржиште. Сертификате, издате у Србији, признаваће све државе чланице чиме ће српски производи имати слободан приступ европском тржишту, а српски произвођачи ће избећи спровођење поновних испитивања приликом пласирања производа на европско тржиште што ће утицати и на смањење трошкова. Ради заштите потрошача и здравља, као и постизања веће безбедности производа, ускладиће се надзор са надлежним европским телима при стављању производа на тржиште. Поред тога, домаћим потрошачима биће доступне детаљне информације о сваком производу. У Европској унији је за ову област надлежан Генерални директорат за унутрашње тржиште, индустрију, предузетништво и мала и средња предузећа који се налази у саставу Европске комисије.